.svg)
Odgovor je jednostavan: objekat podelite na ono čemu može bezbedno da se pristupi i ono čemu ne može. Svaki deo snimate instrumentom koji mu odgovara - terestričkim laserskim skenerom sa zemlje i dron LiDAR-om iz vazduha. Zatim oba skupa podataka uvodite u isti koordinatni sistem, tako da rezultat funkcioniše kao jedan objekat, a ne kao dva odvojena snimanja istog mesta.
Ono što se najlakše pogreši jeste redosled. Kod oštećenog objekta kulturnog nasleđa plan snimanja je prvo plan bezbednosti. Odluka gde čovek sme da stane dolazi pre odluke gde će stajati skener.
Zašto je pristup, a ne geometrija, stvarno ograničenje
Većina smernica za dokumentovanje istorijskih objekata kao glavni problem posmatra složenost: ornamentiku, nepravilnu geometriju i vekove intervencija. Sve to jeste zahtevno, ali je rešivo uz odgovarajući nivo informacija i dovoljno vremena.
Kod objekta koji je goreo, delimično se urušio ili je godinama izložen vremenskim uslovima, problem je drugačiji. Geometrija može biti jednostavna. Problem je što joj niko ne može bezbedno prići.
Dokumentovali smo objekte u kojima se čitava krila nisu mogla obići, gde je krov bio najnestabilniji deo konstrukcije, a istovremeno deo koji je timu za obnovu najviše trebalo izmeriti, i gde su delovi fasade bili previsoki ili previše krhki za bezbedan pristup sa zemlje. U svim tim slučajevima pitanje nije bilo samo „Koliko precizno ovo možemo da izmerimo?“, već „Kako da izmerimo, a da nikoga ne postavimo ispod toga?“
Ta promena perspektive menja celu metodologiju. Kod stabilnog objekta plan snimanja je prvenstveno plan pokrivenosti. Kod oštećenog objekta to je plan pokrivenosti ograničen procenom bezbednosti - a bezbednost dolazi prva.
Četiri tačke na kojima projekat može da pogreši
1. Dron kao zamena umesto kao dopuna
Dron LiDAR rešava krov i druge nepristupačne spoljne zone. Ne rešava sam svod u enterijeru, jezgro stepeništa ili donju stranu venca. Ako se planira samo vazdušno snimanje, praznine se često vide tek nakon demobilizacije, kada povratak na lokaciju znači novu mobilizaciju.
2. Planiranje snimanja prema modelu, a ne prema objektu
Prirodna je želja da se najpre definiše isporuka, a zatim snimi samo ono što modelu izgleda potrebno. Kod oštećenog objekta to može biti pogrešan redosled. Objekat može otkriti stanje koje projektni zadatak nije predvideo, a snimak ograničen na očekivano neće moći da odgovori na pitanje koje se pojavi četiri meseca kasnije.
3. Potcenjivanje spajanja podataka
Dva skupa podataka sa dva instrumenta nisu automatski jedan skup. Dovođenje terestričkih i vazdušnih podataka u isti koordinatni sistem, uz kontrolisane reziduale, poseban je tehnički korak i odlučuje da li rezultatu može da se veruje.
4. Snimanje geometrije bez dokumentovanja stanja
Oblak tačaka pokazuje gde se površine nalaze. Sam po sebi ne klasifikuje konstruktivnu pukotinu, ne razlikuje površinsko oštećenje od dubljeg gubitka materijala i ne objašnjava koji se element pomerio. Dokumentovanje stanja i oštećenja je zaseban zadatak, a konzervatorskom timu može biti jednako važno kao sama geometrija.
Metodologija, korak po korak
1. Spoljna procena bezbednosti pre raspakivanja opreme. Obići perimetar, definisati ispod kojih fasada može da se radi, ispod kojih ne može i koji delovi enterijera su uopšte pristupačni. Rezultat je jednostavna mapa dostupnih i nedostupnih zona.
2. Dron LiDAR za nedostupno. Krovovi, više zone fasade, urušeni delovi i sve što je iznad glave, a ispod čega čovek ne bi trebalo da stoji. LiDAR je često pogodniji kada loše osvetljenje, površine sa malo teksture, vegetacija ili nepovoljna geometrija snimanja umanjuju pouzdanost rekonstrukcije zasnovane na fotografijama.
3. Terestričko skeniranje svega čemu može bezbedno da se priđe. Enterijeri, fasade u nivou terena, dvorišta i krila koja su ocenjena kao bezbedna mogu da se snime većom gustinom i sa pozicija blizu važnih detalja.
4. Hibridno poravnanje. Vazdušni i terestrički podaci uvode se u isti koordinatni sistem. To je tehničko srce posla.
5. Dokumentovanje oštećenja. Poseban prolaz preko svih vidljivih površina, sa beleženjem stanja, a ne samo položaja: pomeranja konstrukcije, tragova požara, prodora vode, nedostajućih elemenata i gubitka materijala.
6. Snimanje detalja kulturnog nasleđa. Nivo detalja se namerno povećava na ornamentici, profilima, lajsnama i geometriji koju bi tokom obnove možda trebalo reprodukovati.
7. Isporuka projektnom timu. Oblak tačaka, HBIM, 2D dokumentacija, dokumentacija stanja i vizuelni materijal za ljude koji nikada neće otvoriti model.
Koraci 1 i 5 najlakše se skrate kada rok postane tesan. Istovremeno su to dve stvari koje arhitekta-konzervator najviše primeti kada nedostaju.
Kako se dva skupa podataka zaista spajaju
Registracija je proces dovođenja odvojenih skenova u jedan koordinatni sistem, tako da zid meren iz enterijera i isti zid meren odozgo završe na istom mestu. U okviru jednog instrumenta to je rutinski postupak. Između terestričkog skenera i vazdušnog LiDAR senzora zahteva planiranje.
Tri stvari čine spajanje pouzdanim:
· Preklop koji je planiran, a ne prepušten slučaju.
· Površine vidljive i iz vazduha i sa zemlje.
· Geodetska kontrola koja oba skupa podataka vezuje za isti referentni okvir.
Upravo se treća stavka često potcenjuje, zato geodeziju tretiramo kao početak procesa, a ne kao formalnost na kraju. Bez pouzdane kontrolne mreže dva oblaka mogu vizuelno delovati pravilno poravnata, a ipak imati relativnu grešku koja postane očigledna tek kada se izrade crteži ili model.
Praktičan test nije da li spojeni oblak „izgleda dobro“ na ekranu. Test je da li su reziduali dokumentovani i da li je rezultat proverila osoba koja nije radila registraciju. Na našim projektima registrovani oblak pregleda član tima koji nije radio tu registraciju.
Gde odlazi vreme i koliko košta preskakanje koraka
Oštećeni objekti traže više vremena po kvadratnom metru nego stabilni, a dodatno vreme se ne troši pre svega na samo skeniranje. Odlazi na planiranje pristupa, podeljeno snimanje, hibridnu registraciju, dokumentovanje stanja, heritage detalje i kontrolu kvaliteta.
Za poređenje, na zaštićenoj fasadi u Beogradu koja je bila u stabilnom stanju snimili smo oko 2.500 m² za jedan dan i model isporučili za deset radnih dana. Oštećen objekat iste površine ne prati istu proizvodnu krivu. Ako se tako i ponudi, projekat će vrlo verovatno poći loše za obe strane.
Cena preskakanja nije simetrična. Ako snimanje propusti izgorelo krilo, možda više neće biti moguće ponoviti ga kada se podigne skela, krene uklanjanje delova ili se krhka zona dodatno uruši. Objekat u takvom stanju stalno gubi informacije. Ono što danas nije zabeleženo, sutra možda više neće moći da se zabeleži.
Ne možete pouzdano obnoviti ono što niste izmerili.
Primer iz prakse: Staro Zdanje, Aranđelovac
Staro Zdanje nalazi se u parku Bukovičke Banje. Gradnja je počela 1868. godine na inicijativu kneza Mihaila Obrenovića, prema projektu arhitekte Koste Šrepovića, školovanog u Minhenu, a objekat ima oko 9.000 m². Zamišljen je i kao moguća zgrada Srpske skupštine, kasnije je postao letnja rezidencija porodice Obrenović, a nakon dolaska uskotračne železnice u Aranđelovac 1906. godine veći deo narednog veka radio je kao hotel.
Dana 22. marta 2022. godine požar je uništio krov i teško oštetio desno krilo.
Kada smo došli, objekat je istovremeno imao gotovo sva ograničenja opisana u ovom tekstu. Deo krova je nestao, u pojedine unutrašnje zone nije bilo bezbedno ući, a celim delovima fasade nije moglo da se priđe sa zemlje. Konstrukcija je pretrpela pomeranja, dekorativni elementi su propadali, a krov - deo u najgorem stanju - bio je upravo ono što je timu za obnovu najviše trebalo precizno izmeriti.
Četvoro nas je radilo tri dana na lokaciji.
Podela snimanja pratila je procenu bezbednosti. DJI Matrice 350 RTK sa Zenmuse L2 LiDAR senzorom pokrio je izgoreli krov i fasade kojima nije bilo bezbedno prići. Leica RTC360 i BLK360 G2 snimili su pristupačna unutrašnja krila i zone u nivou terena. Registracija je rađena u Leica Cyclone REGISTER 360 PLUS, modelovanje u Autodesk Revitu, a vizualizacija u Nubigonu.
Rezultat je bio jedinstven registrovani oblak tačaka objekta, HBIM isporučen arhitektama, dokumentacija stanja i oštećenja na vidljivim površinama i vizuelni materijal razumljiv i ljudima van projektantskog tima. Lidar News je nezavisno izveštavao o projektu i opisao poravnanje vazdušnih i terestričkih podataka kao milimetarsko.
Najvažnija stvar nije spisak opreme. Važno je da je redosled funkcionisao: procena bezbednosti odredila je plan snimanja, plan snimanja odredio je instrumente, a objekat je dokumentovan u stanju u kom se stvarno nalazio - ne u stanju za koje se pretpostavljalo da se nalazi.
Šta klijent zaista dobija
Oblak tačaka
Izmereni zapis postojećeg stanja. Sve ostalo se iz njega izvodi i on ostaje referenca kada se dve godine kasnije pojavi novo pitanje.
HBIM model
Upotrebljiva geometrija za projektovanje i obnovu, na nivou informacija dogovorenom prema potrebama projekta, a ne prema maksimalnoj količini detalja koju skener može da zabeleži.
2D crteži
Osnove, preseci i fasade za ljude i procedure koje i dalje rade u dve dimenzije, uključujući mnoge postupke zaštite kulturnog nasleđa.
Dokumentacija oštećenja
Stanje povezano sa lokacijom. Za konzervatorskog arhitektu ovo je često među prvim isporukama koje se pregledaju.
Vizuelni materijal
Renderi i walkthrough materijal za vlasnike, finansijere i komisije koji nikada neće otvoriti point cloud ili HBIM, ali mogu odlučiti da li projekat ide dalje.
Model koji ne može da se koristi samo je lepo upakovan fajl. Kod kulturnog nasleđa test je da li tim za obnovu iz dokumentacije može da donosi odluke bez dodatnih pitanja na koja je snimanje već moralo da odgovori.
Najčešća pitanja
Može li se dokumentovati objekat u koji uopšte nije bezbedno ući?
Uglavnom da, ali rezultat je drugačiji. Dron LiDAR i spoljašnje terestričko skeniranje mogu dati potpun spoljašnji zapis i često delimičan uvid u enterijer kroz otvore. Ono što nije moguće snimiti treba jasno navesti, a ne modelovati na osnovu pretpostavke.
Dron fotogrametrija ili dron LiDAR?
LiDAR je često pogodniji kada je geometrija prioritet i postoje površine sa malo teksture, loše osvetljenje, vegetacija, složena vidljivost ili oštećenja od požara. Fotogrametrija je veoma vredna kada boja i izgled površine nose važnu informaciju. Na mnogim heritage projektima ove metode se dopunjuju.
Po čemu se ovo razlikuje od skeniranja običnog objekta?
Najviše po četiri stvari: procena bezbednosti pre plana snimanja, podela na dostupne i nedostupne zone, hibridna registracija i posebna dokumentacija stanja.
Koji nivo detalja treba da ima heritage model?
Onaj koji projekat zahteva, ne maksimalan. Najpre definišemo informacije potrebne za odluke koje slede, a detalj pojačavamo tamo gde je važan: ornamentika, profili, spojevi i elementi koji će možda morati da se reprodukuju.
Kada dokumentovanje treba raditi u odnosu na projektovanje?
Pre projektovanja. Odluke zasnovane na pretpostavljenoj geometriji često moraju da se menjaju kada stigne izmerena geometrija, a na zaštićenom objektu takve izmene mogu biti skupe jer su mogućnosti intervencije ograničene.
Razgovarajte sa nama pre nego što restauratorski problem postane problem snimanja
Ako je otežan pristup razlog što vaš objekat još nije dokumentovan, pošaljite nam fotografije, postojeće crteže ili lokaciju. Možemo proceniti kojim delovima je realno prići sa zemlje, gde je potreban dron LiDAR i koji nivo dokumentacije je izvodljiv pre izlaska ekipe na teren.
Radin AG radi na istorijskim i zaštićenim objektima širom Evrope. Kontakt: https://www.radin3d.com/rs/kontakt
.jpg)
